Slobodan Šijan se bavio eksperimentalnim filmom, radio je i televizijske emisije i filmove, da bi se početkom 80-ih uključio i u profesionalnu kinematografiju

„Maratonci“ su definitivno najlegendarniji film jugoslovenske kinematografije, delo na kojem su odrastale generacije i generacije mladih u bivšoj nam državi.

Decenijama se već dele fore iz ovog filma, fore koje ne stare. Prođu i „Anđeli“, prođu i „Munje“, sve prođe, ali se na kraju vraćamo Lakiju, Biliju Pitonu i replikama koje su večno aktuelne.

Ali da li je moguće da dve ovo vreme nismo primetili ovu jednu stvar?

– Meni festivali ništa ne znače, Kan liči na pijacu. Bioskop u Parizu je imao projekciju mog filma, meni je to najveći uspeh. Kao mali odlazio sam u bioskop, bežao s časova da bih pogledao film, postojali su bioskopi kao što je Dom Armije, Akademija… – priča Slobodan Šijan, čovek koji je obeležio jugoslovensku kinematografiju.

Slobodan Šijan se bavio eksperimentalnim filmom, radio je i televizijske emisije i filmove, da bi se početkom 80-ih uključio i u profesionalnu kinematografiju.

Šijan kaže da su je njegove rane radove uticao, pored Živojina Pavlovića i slikar Leonid Šejka.

– Na početku me je zanimao eksperimentalni film, jer je poput slikarstva u pokretu. Sa grupom ljudi sa Likovne akademije koja se bavila psihodelijom, slikar Hiršl i umetnik Bunuševac, zajedno smo u potpunosti bili orjentisani na zapadni svet i pratili sve što se tamo događa. Druženje sa Leonidom Šejkom, jednim od članova umetničke skupine Medijala gde mi je bio posebno interesantan njegov koncept „Đubrišta“. Imam i film koji sam radio u tom periodu „Gradsko đubrište na Adi Huji“. Te filmove prikazujem u muzejima, ističe Šijan.

Iako kaže da je eksperimentalni film njegovo trajno interesovanje, napominje da nije pravio podelu na takozvanu visoku i nisku kulturu, tako da je filmom „Maratonci trče počasni krug“ hteo da napravi zabavnu komediju koja se može pogledati u bioskopu, a slično je i sa filmom „Ko to tamo peva“.

A sada dolazimo do detalja iz naslova, koji je otkrio Šijan.

Film „Ko to tamo peva“ jeste aluzija na raspad Jugoslavije, a „Maratonci“ aludiraju na Titovu sahranu.

Pantelija je Tito. Topalovići su republike. Mislite o tome.

(Espreso.rs / leskovačke vesti)

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here