Prema istraživanju Insajdera, veliki broj državnih preduzeća zapošljava radnike na privremeno-povremenim poslovima preko ćerki-firmi, omladinskih zadruga i privatnih agencija za zapošljavanje. Ne samo da državna preduzeća na ovaj način nekažnjeno izbegavaju zabranu zapošljavanja, već su i radnici angažovani na ovaj način obespravljeni na različite načine.

Radnik na lizing nema pravo na bolovanje, godišnji odmor, topli obrok, sindikalno organizovanje ili kolektivni ugovor, dok je istovremeno plaćen manje od stalno zaposlenog radnika.

Ovakvo angažovanje radnika, umesto zakonski dozvoljenih 120 dana, traje i po nekoliko godina.

I pored toga što je zapošljavanje na lizing sve masovnije poslednjih godina, od zabrane zapošljavanja i donošenja novog Zakona o radu, postojeći zakoni ni na koji način ne obuhvataju rad na lizing kao ni rad agencija. Sadašnja zakonska regulativa takav način angažmana radnika niti dozvoljava niti zabranjuje, što ostavlja prostor za brojne zloupotrebe.

Na taj način državna preduzeća izbegavaju da prijave te radnike kao stalno zaposlene, ne vidi se da se fondovi za plate uvećavaju i tako zaobilaze zabranu zapošljavanja.

Radnici na lizing mehanizam su, na prvi pogled legalnog, zapošljavanja partijskih kadrova, pa se postavlja pitanje da li je upravo to razlog što se uporno odlaže donošenje zakona i uređenje ove oblasti.

Radnici nevidljivi u izveštajima

Prema tvrdnjama sindikata i pisanju medija, radnike na lizing koriste EPS, Telekom, Srbijagas, JP Vodovod i kanalizacija, JP Gradska čistoća, Aerodrom Nikola Tesla i druge državne i komunalna preduzeća. Novinari Insajdera uputili su ovim preduzećima pitanja o zapošljavanju radnika na lizing, ali su odgovori bili ili nepotpuni ili ih nismo ni dobili.

Reforme najvećeg javnog preduzeća u zemlji – Elektroprivrede Srbije- podrazumevaju i otpuštanje nekoliko hiljada radnika, uglavnom iz administracije. Istovremeno, ovo preduzeće radnike angažuje na lizing, uglavnom za ključne poslove u proizvodnji struje. Iz EPS-a nam nisu precizno odgovorili na pitanje o kojem broju radnika je reč.

U odgovoru navode da nemaju tačan podatak jer radnike angažuje Sequester – agencija za iznajmljivanje radnika „izabrana u postupku javne nabavke“ za ovaj posao.

Dragoslav Ljubičić, predsednik sindikata Nezavisnost u EPS-u, kaže za Insajder.net da to preduzeće već godinama angažuje radnike preko firmi koje su još 2005. izdvojene iz sistema EPS-a, a koja su prema istraživanju Insajdera, uglavnom samo formalno posebna preduzeća.

„Od 2000.godine krenuo je pokušaj rešavanja viška zaposlenih u EPS-u. To je rađeno preko izdvajanja preduzeća kroz non-core delatnosti. Pa, tako imamo „Kostolac usluge“, „PROTENT usluge“ itd. Međutim, s obzirom da EPS-u trebaju ljudi u proizvodnji i održavanju, mnogi radnici su angažovani preko tih ćerki-firmi pri čemu se njihovo angažovanjene ne prikazuje kao trošak na plate,“ kaže Ljubičić za Insajder.

On dodaje da na taj način nisu oštećeni samo lizing-radnici koji su svakako manje plaćeni, već i budžet Srbije.

„U EPS-u radnik angažovan na lizing nije jeftiniji. Dakle, ako normalni radnik u TENT-u košta 110.000 dinara mesečno, onda će radnik angažovan preko ćerke firme „PROTENT usluge“ koštati 130.000 dinara. Naravno, taj radnik nema veću platu, već tu dođe do podele plena između funkcionera,“ ističe Ljubičić i dodaje da se mehanizam privremeno-povremenih poslova često koristi za stranačko zapošljavanje.

Novinari Insajdera pokušali su da dobiju odgovore na pitanja o zapošljavanju radnika na lizing i od direktora EPS-a Milorada Grčića, međutim, on danima nije odgovarao na pozive i poruke.

Prošle nedelje su građani Niša bili onemogućeni da plate račune za struju, jer šalter sala niške Elektrodistribucije nije radila zbog toga što je ugovor EPS-a sa agencijom „Sequester-om“ istekao.

Direktor firme “Sequester” Dejan Jeremić rekao je za Insajder.net da od 15. maja ta firma nema nijedan ugovor sa EPS-om koji se tiče iznajmljivanja radne snage.

„Ugovor je istekao tako da sada mora da se raspiše nova javna nabavka,“ kaže Jeremić za Insajder.

On nije hteo da otkrije koliko radnika je „Sequester“ iznajmljivao EPS-u, ističući da je to „poslovna tajna“.

Šalteri niške Elektrodistribucije od četvrtka ponovo rade, ali je nepoznato na koji način je EPS ponovo angažovao šalterske radnike.

Podsetimo firma “Sequester” angažovala je radnike I za očitavanje oko 3,6 miliona brojila širom Srbije, a pominje se kao jedan od “krivaca” za uvećane decembarske račune. O tome je za Insajder bez ograničenja: Država u državi nedavno govorio Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora EPS-a.

Radnici na aerodromu Nikola Tesla čekaju ishod koncesije

Prema tvrdnjama sindikata, jedno od preduzeća koje godinama angažuje radnike preko agencija za zapošljavanje i omladinskih zadruga jeste i aerodrom „Nikola Tesla“.

Iz sindikata aerodroma „Zajedno“ kažu za Insajder.net da su godinama na aerodromu radnici bili angažovani preko „fantomskih agencija“, ali da je ta praksa dosta smanjena u poslednje vreme.

„Ranije je bio haos. Angažovanje radnika preko tih agencija bio je klasičan partijski plen. Radnici na lizing su bili čak i skuplji od normalnih radnika, jer su funkcioneri uzimali provizije“, kaže za Insajder Nino Babović iz sindikata „Zajedno“.

Prema njegovim rečima, trenutno oko 1300 radnika na aerodromu ima ili ugovore na neodređeno ili dvogodišnje ugovore. Još 700 radnika radi na ugovore o privremenim i povremenim poslovima ili preko omladinskih zadruga, ali ne i preko agencija za iznajmljivanje radnika na lizing.

Situacija sa zaposlenima na aerodromu se poboljšala nakon što je sindikat „Zajedno“ održao protest u februaru ove godine i zatražio od Vlade Srbije da dugogodišnji radnici dobiju ugovore na neodređeno vreme, umesto na određeno.

Mesec dana kasnije Vlada je odobrila zapošljavanje 600 ljudi za stalno, a v.d. direktora aerodroma Saša Vlaisavljević je tada izjavio su ti ljudi „gotovo 20 godina radili bez prava na odmor, regres, bez slobodnih dana, preko omladinskih zadruga“.

Međutim, prema saznanjima Insajdera, proces rešavanja statusa preostalih radnika neće biti rešavan do isteka procesa koncesije aerodroma.

„Dobili smo obećanje rukovodstva aerodroma da će status preostalih radnika biti rešen nakon koncesije, jer po zakonu samo 10 posto zasposlenih može biti angažovano preko omladinskih zadruga il PP ugovora,“ kaže Babović za Insajder.

(Ne)namerno odlaganje donošenja zakona

Poplava agencija za iznajmljivanje radne snage i tzv. „lizing-radnika“ u poslednjih nekoliko godina u Srbiji logična su posledica ogromne nezaposlenosti, ali i sveopšte fleksibilizacije tržišta rada u kome se sve veći broj radnika bori za mali broj sve nesigurnijih radnih mesta.

Prema podacima Ministarstva za rad, od 2007, kada je registrovana prva agencija za iznajmljivanje radnika, do 2014. godine u evidenciji Ministarstva za rad bilo je 44 takve agencije, dok je samo u prethodne tri godine registrovano još 49.

Rast broja agencija se poklapa s donošenjem Zakona o radu, koji olakšava otpuštanje zaposlenih, ali i s Vladinom zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, koja je doneta u decembru 2013.

Uprkos najavama ministra za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da će se zakon koji reguliše rad na lizing do kraja 2016. naći u skupštinskoj proceduri, to se i dalje nije desilo.

Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union, kaže za Insajder.net da postojeći nacrt zakona u koji je imao uvid, radnika koji je angažovan preko agencije ne štiti na adekvatan način.

„Radnik na lizing je u teškom položaju zato što nema pravni odnos sa poslodavcem kod kojeg radi. Dakle, postoji samo pravni odnos sa agencijom i odnos agencije sa poslodavcem. Zbog toga je on izuzetno ranjiv. Ono što u praksi treba da se dogodi je da agencija uvek treba da stane iza zaposlenog da ga zaštiti od poslodavca. Da li će se to tako dešavati u praksi to je veliko pitanje,“ kaže Reljanović za Insajder.

Ministar Vulin je još 2015. izjavio da je njegova najveća greška to što zakonski nije rešen status radnika na lizing. Dve godine kasnije rad na lizing i dalje lebdi u pravnom vakuumu što koriste i državne i privatne firme. Za to vreme preko 50 hiljada obespravljenih radnika na lizing žive u stalnom strahu od otkaza i od toga da će na njihovo mesto doći neko drugi – jeftiniji i spremniji na kompromise.

Izvor: Insajder

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here