„Ako želite da kontaktirate ruskog diplomatu, pritisnite 1, nakon početka snimanja. Ukoliko želite kontakt sa servisom ruskih hakera, pritisnite 2, a ako želite da zatražite mešanje u izbore, pritisnite 3“

Tako se danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova našalilo na svojoj stranici na Fejsbuku, gde su objavili audio-snimak automatskog telefona za ruske ambasade, aludirajući sadržajem na optužbe stranih zemalja za umešanost Rusije u predsedničke izbore u SAD i drugim zemljama.

“Ako želite da kontaktirate ruskog diplomatu, pritisnite 1, nakon početka snimanja. Ukoliko želite kontakt sa servisom ruskih hakera, pritisnite 2, a ako želite da zatražite mešanje u izbore, pritisnite 3“, navodi se na nalogu tog ministarstva na Fejsbuku, a prenosi AP.

Svetski dan šale obeležava se “podvalama” i skoro svuda u svetu, a među najpoznatijim zabeleženim tokom istorije, kako navodi Vikipedija, je kada je Burger King u SAD 1998. godine objavio reklamu o hamburgerima za levoruke, koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.

Takođe, britanska televizija Bi-Bi-Si je 1957. godine napravila prilog o tome kako Švajcarci beru špagete sa drveta, posle čega se veliki broj gledalaca javljao uredništvu kako bi saznao kako sami da uzgajaju špagete.

Mnogi su naseli na šalu britanskog astronoma Patrik Mur, koji je za radio Bi-Bi-Si 1. aprila 1976. godine rekao da će to jutro doći do poremećaja gravitacije na Zemlji zbog poravnjavanja Plutona i Jupitera, te ako ljudi budu skočili moći će da osete kako izgleda lebdeti.

Prema pisanjima medija, telefon te radio stanice se “usijao” od poziva slušalaca, koji su tvrdili da su osetili nešto neobično prilikom skoka, a jedna engleska gospođa je čak tvrdila da su ona i prijateljice lebdele po kući dok su sedele na stolicama.

Postoje i negativne strane ovog dana smeha i šale, te je tako u danskom gradu Albertslundu 2009. godine jedna škola zamalo izgorela do temelja, jer vatrogasci nisu poverovali pozivima da je zaista izbio požar.

Najranija povezanost između 1. aprila i pravljenja smicalica javlja se u “Kanteberijanskim pričama” Džefrija Čosera iz 1392. godine.

Prema jednoj legendi, Francuzi su u srednjem veku, u nekim oblastima, Novu godinu slavili sedam dana – od 25. marta do 1. aprila, podseća Telegraf.

Kada je u 16. veku pomeren dan proslave Nove godine, mnogi to nisu prihvatili, te oni koji su slavili Novu godinu po Gregorijanskom kalendaru zbijali šale sa onima koji su nastavili da je obeležavaju 1. aprila.

Duga verzija kaže da je Bog završio stvaranje zemlje 1. aprila, kada je potom ostavio brigu o Zemlji ljudima, Adam i Eva su zgrešili, a Bog više nikad nije uspeo da ispravi tu ljudsku “grešku”.

Izvor: Telegraf / YouTUBE

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here